Kada postavljamo sto za deljenje jela, prvo definišemo ulogu činija u obroku: da li služe za centralno posluženje, za supe ili za dodatke poput salata i priloga. Zatim biramo jednu „osnovnu“ liniju činija koja će se ponavljati kroz više obroka, kako bismo izbegli vizuelni nered. Na kraju proveravamo da li se veličine uklapaju na sto bez gužve oko tanjira i čaša.
Sledeći korak je odabir palete boja koja podržava minimalizam ili rustični utisak, u zavisnosti od atmosfere koju želimo. Za miran, uredan sto držimo se neutralnih tonova (bela, krem, siva) i ubacujemo jednu akcentnu boju na manjim činijama. Za rustičniji izgled biramo zemljane nijanse, mat glazure i blage nepravilnosti koje deluju prirodno, ali i dalje deluju skladno.
Zatim biramo materijal prema učestalosti korišćenja i tipu jela. Porcelan je dobar kada želimo svečaniji doživljaj i čist, precizan izgled na stolu. Kamion (stoneware) i keramika često bolje nose rustični karakter i praktični su za svakodnevne obroke, jer dobro podnose tragove upotrebe i toplinu jela.
Kod kombinovanja setova činija koristimo jednostavno pravilo: ujednačimo najmanje dva od tri elementa (boju, oblik, završnu obradu), a treći neka bude „kontrast“ koji daje karakter. Ako su tanjiri glatki i jednobojni, činije mogu imati blagu teksturu ili prstenasti reljef. Ako već imamo šarene tanjire, činije držimo smirenim i jednobojnim da sto ne izgleda prenatrpano.
Za supe i čorbe planiramo posebnu grupu činija koje su stabilne, dovoljno duboke i prijatne za držanje. Biramo oblik sa širim obodom ili blagim suženjem ka dnu kako bi se lakše nosile od kuhinje do stola. Ako često služimo supe uz hleb i dodatke, dobro je da zapremina bude umerena kako bi ostalo mesta za ostale elemente postavke.
Za svečane prilike uvodimo porcelanske činije kao „specijalni sloj“ koji se nadovezuje na osnovni set. Gledamo da nijansa bele odgovara postojećim tanjirima, jer razlike u toplini tona mogu biti primetne pod veštačkim osvetljenjem. Ako želimo diskretan luksuz, biramo tanke zidove i jednostavnu formu umesto upadljivih dekoracija.
Usklađivanje činija sa tanjirima radimo kroz proporcije i visine, ne samo kroz boje. Na manjem stolu biramo niže i šire činije da ne zaklanjaju pogled i da sredina stola ostane pregledna. Na većem stolu možemo ubaciti jednu višu centralnu činiju za salatu ili voće, uz niže činije za sosove i priloge.
Ako nam je bitna ušteda prostora, biramo složive činije sa jasnim „stopalom“ ili prstenom koji sprečava klizanje pri slaganju. Testiramo slaganje u realnim uslovima: koliko komada ide u jedan ormarić i da li se lako vade jednom rukom. Dobro je da složive činije imaju sličan prečnik kroz set, jer mešanje previše različitih veličina često stvara nestabilne kule.
Praktična provera pre kupovine je održavanje: da li su činije pogodne za mašinu, mikrotalasnu i da li se lako uklanjaju tragovi od paradajza, začina ili čaja. Kod drvenih činija uvodimo rutinu pranja ručno, brzog sušenja i povremenog premazivanja uljem namenjenim za kontakt sa hranom, kako ne bi upijale mirise. Tako dobijamo sto koji izgleda trendi, ali ostaje funkcionalan kroz celu sezonu, uz mogućnost da dekoracije menjamo salvetama, grančicama ili svećama umesto stalne zamene posuđa.